Jermenski premijer Nikol Pašinjan izjavio je da je odlučio da na preporuku oružanih snaga potpiše sporazum o potpunom prekidu neprijateljstava u Nagorno-Karabahu. Dodao je da u Jermeniji postoje problemi s mobilizacijom rezerve za nastavak rata.
„Odluku sam donio nakon što je vojska u stvari insistirala na takvoj odluci. Možete li zamisliti situaciju kada vojska kaže da je potrebno stati "- rekao je premijer tokom izravnog prijenosa na njegovom Facebooku, a prenosi TASS. Jermenija je imala problema s mobilizacijskim sistemom i praksa je pokazala da civili "nisu toliko spremni da u potpunosti učestvuju u neprijateljstvima, brzo gube svoju borbenu sposobnost", dodao je Nikol Pašinjan.
Premijer Armenije naglasio je da bi posljedice nastavka neprijateljstava mogle biti mnogo ozbiljnije. Prema njegovim riječima, vojnici su se borili nepromijenjeni i bili su vrlo umorni. „Donijela sam tešku, izuzetno tešku odluku za sebe i za sve nas. S predsjednicima Rusije i Azerbejdžana potpisao sam izjavu o završetku rata u Karabahu u 01:00. Tekst već objavljene izjave neizrecivo je bolan za mene lično i za naš narod ", - Nikol Pašinjan navodi "Sputnjik Jermenija".
Uz to, političar je rekao da u nekim mjestima u Nagorno-Karabahu neprijateljstva nisu prestajala, uprkos zaključivanju sporazuma o potpunom prekidu vatre u nepriznatoj republici.
Ranije 10. novembra, Pašinjan je rekao da su tokom noćnih protesta iz njegove rezidencije u Jerevanu ukradeni računar, vozačka dozvola, sat i parfem. Premijer je takođe precizirao da je sada u Jermeniji i da i dalje ispunjava svoje dužnosti.
U noći 10. novembra lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan potpisali su izjavu o potpunom prekidu neprijateljstava u Nagorno-Karabahu. Strane su se složile da dovedu ruske i turske mirovne snage u zonu sukoba. Nakon najave sporazuma, u Jerevanu su započeli protesti. Neistomišljenici su se okupili u centru glavnog grada zemlje i, probivši policijski kordon, provalili u zgradu vlade i parlamenta republike.
Sukob između Jermenije i Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu eskalirao je ujutro 27. septembra. Baku i Jerevan optužili su se međusobno za granatiranje pograničnih naselja, nazivajući napad suprotne strane uzrokom sukoba. U zemljama je proglašeno vojno stanje i proglašena mobilizacija. Strane u sukobu nekoliko su puta postigle sporazume o prekidu vatre, ali su prekršeni nekoliko sati kasnije.
